Psychology dependance de smartphone

Kako pametno koristiti pametne telefone?

Da li nam pametni telefoni oduzimaju vreme, pažnju, novac, decu, slobodno vreme? Ne, mi to radimo. Mi pišemo poruku dok vozimo, mi smo skloniji rizičnom ponašanju. Iako je korišćenje telefona dok vozimo (World Health Organization WHO, 2011) opasno  po bezbednost u toku vožnje na slične načine kao i alkohol(Strayer, Drews, & Crouch, 2006), većina mladih ljudi svejedno koristi telefon dok vozi (McCartt, 2004; Nelson,Atchley, & Little, 2009; Rajalin, Summala, Pöysti, Anteroinen, & Porter, 2005).

Zapravo, kada smo bez telefona možemo iskusiti povišen krvni pritisak, ubrzan rad srca, anksioznost (Clayton, Leshner, & Almond, 2015). Prosečan student dnevno na svom telefonu provede od pet do devet sati (Cheever, Rosen, Carrier, & Chavez, 2014; Junco & Cotten, 2012; Lepp, Barkley, & Karpinski,2014; Lepp, Li, Barkley, & Salehi-Esfahani, 2015; Roberts, Petnji Yaya, & Manolis, 2014).

Utvrdjeno je da je upotreba pametnih telefona povezana sa insomnijom (Jenaro et al., 2007), nižim samopouzdanjem (Bianchi & Phillips, 2005; Smetaniuk, 2014), emocionalnom nestabilnošću  (Roberts, Pullig & Manilis, 2015; Smetaniuk, 2014) i depresijom (Ezoe et al., 2009; Smetaniuk, 2014).  Kako je telefon pristupačan i “dostupan”, a intervali u kojima poruke i pozivi pristižu varijabilni i neizvesni, česta su prekidanja aktivnosti kao i interferencija naših života: online i offline. Samo prisustvo mobilnog telefona već smanjuje kapacitet radne memorije, kao i fluidnu inteligenciju- verovatno usled većeg opterećenja pažnje (Thornton, Faires, Robbins, & Rollins, 2014; Ward, Duke, Gneezy, & Bos, 2017).

Privremena konfiskacija pametnih telefona, kod onih korisnika koji znatno duže koriste pametni telefon od prosečnog korisnika, dovodi do povećanog stepena anksioznosti u trajanju od 75 minuta. Konstantan predmet debata je klasifikacija zavisnosti od pametnih telefona. Iako DSM V još uvek ne klasifikuje zavisnost od mobilnih telefona kao poremećaj, brojni nalazi dovode u vezu kompulsivno i “zavisničko ponašanje” pri upotrebi društvenih mreža i pametnih telefona sa brojnim poremećajima u bihejvioralnom i emotivnom funkcionisanju, kao i sa socijalnim i akademskim poteškoćama medju adolescentima. Ovi nalazi su potvrdjeni u kros-kulturnim istraživanjima u Evropi, Americi i Aziji(e.g., Andreassen, Pallesen, & Griffiths, 2017; Andreassen, Torsheim, Brunborg, & Pallesen, 2012; Lee, Chang, Cheng, & Lin, 2018; Lee, Sung et al., 2018; Liu et al., 2017; Ryan et al., 2014; Van den Eijnden, Lemmens, & Valkenburg, 2016).

Zavisnost od interneta i pametnih telefona se bitno razlikuju od zavisnosti od droge ili alkohola; prva dva su bihejvioralne zavisnosti, dok u druga dva oblika zavisnosti govorimo o zavisnosti od supstance. Bihejvioralna zavisnost može biti definisana kao zavisnost karakterisana (1) ponašanjem u službi zadovoljenja osećanja bola ili stresa, i (2) neuspešnost da se osoba kontroliše ili ograniči dato ponašanje uprkos značajnim štetnim konsekvencama (Shaffer, 1996). U bihejvioralnim zavisnostima, samo ponašanje - misao o korišćenju pametnog telefona, pristup društvenim mrežama, kockanje - je nagrađujuće. Vang, Li i Čang (2003) smatraju da je internet zavisnost kao "poremećaj kontrole impulsa bez uticaja intoksikatna, srodno patološkom kockanju"(str.144). Kada Korišćenje interneta ili pametnih telefona postane zavisno, ovo može imati negativne efekte na finasijske, fizičke, psihološke, i socijalne aspekte života (Young, 1999).

 Korišćenje pametnih telefona prilikom predavanja ili prilikom učenja, pokazuju rezultati istraživanja, dovode do substandardnog zadržavanja informacija (Bjornsen & Archer, 2015; Junco & Cotten, 2012).  Junko i Koton (2012) su ispitali koje mreže studenti koriste prilikom rešavanja domaćih zadataka. Korišćenje fejsbuka prilikom rešavanja domaćih zadatak dovelo je do sveukupnog lošijeg školskog proseka.

Samo prisustvo pametnih telefona negativno je uticala na zadatke koje mere pažnju i rade se na kompjuteru  (Thornton, Faires, Robbins, & Rollins, 2014). U ovoj studiji, dok su studenti rešavali kognitivne zadatke, ispred njih je bio ili telefon ili sveska. Kod kognitivnih zadataka koji su zahtevali više mentalnog angažovanja, studenti koji su ispred sebe imali telefon značajno su slabije izvršili zadatke.

Konstantna prisutnost pametnih telefona radikalno je uticala na korišćenje nekada sredstva za komunikaciju, a sada sredstva za način života. Svrha pametnih telefona postaje bogatija za jednu aplikaciju skoro svakog minuta. Velika varijabilnost dostupnih aplikacija promoviše intenzivno korišćenje pametnih telefona i uopšte potrebu da se bude "onlajn" (Okazaki & Hirose, 2009). Od pristupa telefonu zavise mnoge stvari (odgovoriti na poruke, poslati smešnu sliku, potrošiti par minuta slobodnog vremena).

...